Pražnjenje džepova

Moja je svekrva odavno u svojoj kući ustanovila lep običaj da onaj ko puni ili prazni mašinu za veš zadržava sve novce koje su nemarni vlasnici po džepovima ostavili. To mi je, uz onaj drugi običaj, da onaj ko u piti s višnjama izvuče košticu ima pravo na bonus parče, jedna od omiljenih tradicija.
Nisam se nešto obogatila od pranja veša jer pare po džepovima uglavnom ostavljam ja, ali su zato moje komšije juče doživele lepo iznenađenje kad su posle našeg pranja u zajedničkom vešeraju zatekle egzotičnu novčanicu od 200 dinara.
Ostavili su je sa strane, uz poruku: Da li je ovo isto što i 200 franaka? Posle su docrtali smajlija i reč “Spass” koju obavezno dodaju posle šale, da se zna kad se šalimo a kad je zbilja.
I šta sad? Da vam kažem, ozbiljno se lomim. Prosto mi dođe da napišem: jeste, ali zadržite za uspomenu. Ko nađe, njegovo.