Primite puno pozdrava

U nedelji koja je za nama, odgovarajući na zabrinute upite iz matice, beležimo nekoliko najvažnijih događaja u porodičnom rijalitiju Školska godina — preživljavanje.
1. Sin je nastavio sa neverbalnom komunikacijom koja uključuje elemente pantomime, japanskog no teatra, drevnih borilačkih veština i klasičnog pesničenja ko na vašaru o crepajačkoj Gospojini. Dobra vest je da je ove nedelje uspeo da zaobiđe decu koja nose naočare, a nisu se ostvarile ni naše bojazni da će i mlađahna učiteljica u nekom momentu fasovati. Loša vest je da nije zaobišao jače, starije i brojnije od sebe.
2. Naš kratki doseljenički staž teško hvata tempo sa potrebama za svim mogućim rekreativnim prevoznim sredstvima te nam tako dvoje mučene dece vozi jedan još mučeniji trotinet, jedno do škole, drugo do kuće. Prefrigana ćerka naravno uzima trotinet u povratku jer je put nizbrdo daleko zabavniji i naivni sin na to pristaje. Sve do sudbonosnog momenta kada izvesna devojčica zatraži da vozi njegov trotinet na povratku iz škole, na šta on, avaj, iz topa pristane. Sestrin gnev sruči se na njega te lokalno stanovništvo ima priliku da prati jednu autentičnu srpsku porodičnu frtutmu. Sve se nastavlja i kod kuće, uz očajne povike kako ona celog života mora da trpi komande njegovih devojaka. Postavlja se pitanje da li misli na ceo svoj devetogodišnji ili pak njegov šestogodišnji život, no odgovor ne stiže jer ga prekida uzvik iz vecea: drugaricaa, ne devojkaa!
3. Đaci sedmaci učestvuju na takmičenju gradskog saobraćajnog preduzeća, te se u grupama voze po široj gradskoj okolini vozom, autobusom, tramvajem i brodom, tražeći odgovore na pitanja o raznim mestima do kojih dolaze. Ova potraga traje čitavog dana. Nastavnici su u školi, deca moraju da im u podne pošalju sliku kojom dokazuju da su čitavi.
4. Došao je i taj petak, ugovoren pre 20 dana. Ćerka je prvi put kod drugarice. Dolazi kući van sebe od sreće i priča nam kako je čistila i vozila konjove, i kako joj drugarica igra klavir. Lepo.