Gorki talog domaćeg

Ovaj život stvarno ume da bude čemeran, pogotovo u četvrtom razredu. Dva dana pred raspust, a ti moraš da izmiriš sve svoje zaostale obaveze u vidu dve tone nagomilanog domaćeg. Baš zabole tvoju švajcarsku učiteljicu, tvrdu ko onaj sir što ga tope u fondi, dakle baš je zabole da ti oprašta u duhu pretprazničkog praštanja.
I tako, sedneš. Uradiš jedan zadatak. Pa pola sata crtaš detaljan crtež oka na podlaktici. Onda još pola zadatka. Pa ustaneš da odigraš jednu tiktok koreografiju jer to je jače od tebe. Ajde još jedan primer. Odeš onda do frižidera. Tamo sve isto kao i pre četiri minuta. Još jedan mali zadatak. U drugom satu počinješ da se raspravljaš sa hemijskim olovkama. Na engleskom. Opet u frižider. Nema promena. Još jedan tiktok ples. Detaljan crtež jabuke na drugoj podlaktici. Tiktok. Frižider. Zadatak. Teška smaračina iz koje se, kao što to često biva, rađaju egzistencijalna pitanja.
Zašto ljudi obožavaju trepavice, a gade se dlaka iz nosa kad je to ista stvar?