Mala deca, mala briga

M. je završila svoju prvu nedelju švajcarske škole. U jedno je sigurna — ona taj nemački nikad, ali nikad neće naučiti. Prvo, samo nešto krkljaju. Drugo, uče je samo imenice, kako onda da progovori. Treće, kakva je to škola, nema klupa, nema stolica, neka soba, unutra igračke, kauč, seckaš, crtaš, lepiš, pa je l’ ona beba?
Tako očajna, vraća se jednog dana iz škole i osluškuje malo niže niz ulicu, čovek priča sa svojim dvogodišnjim detetom, koje sedi u kolicima i brblja li brblja.
,,Kako tako mala beba, a tako dobro priča nemački?”