Punoglavci

Dakle, ovi ovde su potpuno, potpuno ludi. Srećom, nismo ni mi najnormalniji. Vaspitačice vodile decu prošle nedelje u šetnju šumom. Usput su videli žabe i punoglavce i deca se oduševila. Sutradan stiže pismo. Deci su se žabe toliko dopale, da smo rešile da organizujemo ekskurziju. Žabe se u ovo doba u velikom broju pojavljuju u toj šumi, ali uglavnom noću, te dođite s decom i lampama u četvrtak uveče.
I sad, probajte da zamislite nadrealnu scenu. Petnaestak porodica i vaspitačice, u mrklom mraku, par kilometara od najbližeg naselja, sa lampama, traži žabe. Ona deca mile na sve strane, vidiš im samo lampice po šumi i na obali reke, žabe skaču po travi. Moj prosvetarski mozak broji u panici lampe, decu, žabe. Kakav velesajam u Zagrebu, pakao, braćo i sestre. Onda sam se malo preslišala koliko od te dece je u stvari pod mojim nadzorom. I počela malo pažljivije da gledam žabe. Prelepe su bile. A moja deca su se vrhunski provela, kao i ja, uostalom.