Dve leve noge

Znate šta su ,,otvorena vrata”? Ono, dođete u školu da vam učitelj malo priča o vašem detetu koje ste rodili i podigli. Vi klimate glavom i gledate po zbornici čudom se čudeći koliko se smanjila otkad ste vi bili đak. E, vidite, moj muž nikad nije bio na otvorenim vratima. To je jedna od retkih privilegija muževa prosvetnih radnica. Drugo, otvorena vrata su nezgodna, mogu da te pitaju za detetov datum rođenja, alergije i slično, a oko tebe svi oni dnevnici, ma daleko bilo.
Ali, pošto muka čoveka na svašta natera, tako se i ovaj roditelj pre neki dan našao u učionici švajcarske državne osnovne škole, razred treći. Učiteljica je stavila na sto časovnik i rekla: ,,Imamo sat vremena”. Tu je bila i prevodilica, za srpski, ozbiljna, s notesom, ko oni haški tumači. I krene učiteljica. Izvadi sitno ispisan papir. Na njemu je naše dete, razloženo u stavke, teze, pluseve i minuse. Kaže mi muž, kao da uzimam auto, pa se dogovaramo hoćemo skuplju ili jeftiniju opremu, šta ćemo da budžimo, a šta da olabavimo. I jes stvarno, malo je to i surovo i mehanicistički, i sistematično i podeljeno u te njihove fascikle. Kao da nije sigurna kako da drugačije formuliše svoje mišljenje, sud i preporuku. S druge strane, kažem vam to i kao roditelj i kao njen kolega — ona je moje turbo indžekšn dete potpuno upoznala i prozrela i toliko posvećeno i detaljno razmišlja o njoj, da ja ne mogu da ne budem istinski zahvalna.
A sad malo za zabrinutu rodbinu. Super joj je nemački, iz matematike malo brka plus i minus, ali ko da je to bitno. Nego, smotana je. Švajcarska deca su spretna i okretna. Ovo naše mora na dopunsku. Iz fizičkog i iz ručnog rada. Zaostala je iz tih predmeta. Što je sasvim u redu, nego ne znam kako da im saopštim da je ona najspretnije dete koje imamo da ponudimo.