Polulegalno

Čitala sam, Švajcarci na referendumu odlučuju da li će se kravama turpijati rogovi. Stvarno to rade. Čula sam, treba izbegavati tuširanje posle 22 sata. Zaista. Ali kad sam pročitala da ne smeš da kupiš jednog hrčka nego samo par, reko, daaaj pa nemoguće. Moguće.
Kukaju nam deca za ljubimcem već dugo, mi herojski izbegavamo, ali jednog dana spontano uđemo u radnju da im uzmemo neku nezahtevnu živuljku. Aha. Spontano. Važi. Koliki vam je akvarijum? Pa šta znam, ovoliki otprilike. Koje ćete ribice? Ove što svetle. Manje ili veće? Razlika je pola santimetra. Svejedno. Koliko ćete komada? Ne znamo, zahvatite tom mrežicom, pa koliko upadne. Za toliki akvarijum ne možete toliko ovih ribica. Mislim, nije ilegalno, ali nije preporučljivo. Ček, stani, polako, ilegalno? Nije ilegalno kupiti četiri ribice veličine dugmeta? Odlučimo mi tako da živimo opasno i kupimo tu poluzakonitu vrstu u poluzakonitom broju. Da vas sad ne davim kakva je nauka bila uzeti šljunak, biljke i hranu, dokopasmo se kase. A tamo ti lepo lupe pečat. Šta je to? Garancija, kažu. Sedam dana. E rođače, i ti si rešio da živiš rizično. Sedam dana za životinju koja stiže kod nas? Hrabro, malo je reći.