Srpski kao strani jezik

Došlo je vreme slina i ostalih jesenjih školskih radosti. Pre dece, na udaru su obično nastavnici, ali u Srbiji to nije toliko vidljivo uglavnom zato što predajemo dok nas grlo ne izda ili temperatura probije 39, pa počnemo da baljezgamo. Onda im damo da rade nešto iz radnih listova.
Ovde nastavnici odu na bolovanje. Škola ne propadne, deca ne ostanu slepa kod očiju. Podele ih u grupice i raspodele kod drugih učitelja, a ovi ih onda stave u pripremne prostorije da nešto pišu ili crtaju. Ali pošto moja ćerka potiče iz tradicije negubljenja časova, ona je rešila da stane u kraj tom džabalebarenju. Učila ih je srpski. Naravno, i ćirilicu. Zvali su je Frau Angelovski. Bio je tu i jedan dečak koji ju je malo nervirao, dobacivao i uopšte narušavao red i mir na času. Nije mu đavo dao mira, hteo je da sazna kako se piše njegovo ime na srpskom. Nema problema. Гуза.