Budžet varijanta

Vidim, svode se računi. Ima već jedno mesec dana kako sam se pozdravila sa unapređenom verzijom sebe, koja je spremna za ispit C1 iz nemačkog, dubi na glavi, suče kore za pitu, suši kore od belanaca, razvrstala je dokumenta po folderima, slike po godinama, majice po bojama, šerpe po veličinama, čarape po parovima. Unapređena verzija ljubazno je ustupila mesto jednoj skromnijoj opciji, da ne kažem budžet varijanti, srećnoj što i dalje nalazi snage da spremi par obroka dnevno, presvuče posteljinu, pregleda domaće, izmiri pobijene i pri svemu tome ne utone u ambise alkoholizma i prežderavanja. De lako, čoveče.
Ali, rešenje postoji. Uvek mogu da se izvučem na decu i svoju majčinsku požrtvovanost kojom sam poništila svaku trunku svojih ličnih ambicija, a pogotovo one prema razvrstavanju šerpi, čarapa i plastičnih posuda.
Nego, šta ću sad, rođaci? Sutra se kreće u školu. Deca će otići ujutru, ormani, knjige iz nemačkog, sto spreman za razvlačenje kora ostaće da prekorno zure u mene. Na koga sad da se izvlačim, zna li se šta?