Uspešno okončan proces

Sedimo tako jutros moj muž i ja, pijemo kafu i izveštavamo jedno drugo šta piše kod koga na zidu. Kvalitetan sadržaj, što se kaže.

Čitam prvo ja. Kaže, pripremljena je lista predloga za junski referendum. Glasaće se da usisavanje nedeljom postane federalni prekršaj. Tu, razumete, pretrnem, ne zato što obožavam usisavanje nedeljom ili bilo kojim drugim danom, nego što znam šta je sledeće — tuširanje posle 10 i puštanje vode posle 11, o lupanju vratima od kola na parkingu da ne pričam. Tačno sam znala kuda idu ti referendumi i direktna demokratija, od odluke o turpijanju rogova kravama i proglašenja vukova za alpske životinje pa do ugrožavanja mojih prava da piškim u ponoć. Muževljev njuzfid našao se, srećom, kao melem na ranu. Njegova fejzbuk pasija su stranice kantonalnih odeljenja policije. Vi ne možete da zamislite koji su to horori. Te skidaju mačke s oluka, te kažnjavaju 80-godišnje vozače bez pojasa, vazda neki umri muški kod njih. E danas policijska uprava kantona Turgau donosi priču o ćubastoj kokoški Fridi, koja je istrenirana da iščeprka semenje marihuane. Jeste moj nemački ubog, ali vidim slike – ondulirana Frida kljucka po džepovima nekog mučenika privedenog pravdi, sva ponosna na svoju ulogu u suzbijanju kriminala. Oplakasmo Fridu Džej Huver, te nam pade na pamet da otvorimo i komentare. Prvi april, rođaci. Pogledasmo se u ledenom saznanju da smo pod a, postali beznadežno uskraćeni za smisao za humor (komada 2) i time uspešno okončali proces integracije; pod be, u toj meri svikli na nenormalne vesti da jednostavno više ne registrujemo nenormalno kao takvo; pod ce, da mi je prilikom čipovanja izvesna pekinška patka popila mozak, što se automatski prenelo i na moje ukućane. Ili pod de, najrealnije, sve od navedenog.