Ljudi, sin mi prolazi kroz krizu nacionalnog identiteta, a nije ni svestan. Dođe iz vrtića, donese crtež. Naša kuća. Pored nje, vijori se švajcarska zastava. Kukala mu majka, ima prvi da dobije pasoš.
I tako taj integrisani Švajcarac na pauzi za ručak kod kuće pojede svoj sladak kupus, ubije par Nemaca u Kol of djuti, pa ode nazad da drvenim bojicama crta idilične krajolike.
Al, ne lezi, vraže. U vrtićkom minibusu, pita ga neki dečak nešto na nemačkom. Ovaj moj integrisani ništa ne razume. Ali ne kaže mu ni da ne razume, ni da ne govori nemački. Kaže mu: ,,Ich bin Serbisch”. Ljubi ga majka, teško će taj pasoš dobiti.
U epilogu, ono drugo dete kaže: ,,Ej, pa možemo onda da pričamo na srpskom!”. CoD uživo.
štelovanje glave 