Asimptomatski

Nego da vas pitam, kašljucate ovih dana? Malo vas stegne u plućima katkad? Nekad vas podilazi kao nekakva jeza? Ako ništa, grebucka vas barem grlo? Znam, i mene. Već mesec dana. Ali ima rešenja.
Ustanem jutros, jedna sinja kukavica zakukava iz dnevne, jedna iz dečje sobe. Ne radi daljinski. Ne radi kompjuter. Glavni kompjuter za školski rad u kući. Crklo napajanje, mrtav. Konferencija u toku, kačimo se preko laptopa, tražimo lozinke. Dok to radimo, dete se drapa li drapa. Pogledam, vaške. Mašala, krupne, pažljivo gajene tokom dve nedelje karantina. Istretiramo se, uradimo domaći, ajmo malo u dvorište da provetrimo mozak. Dete sedne na ljuljašku. Dete izvodi ničim izazvanu akrobaciju, pada, ljuljaška se vraća i zalepi dete u potiljak. Čvoruga raste, vaške navlače cipele za planinarenje. Ajmo nazad u kuću. Čas klavira, skajp ne prepoznaje lozinku. Malo, veliko, razmak, to je lozinka za školsku platformu. Ne, za video konferenciju. Otvori novi skajp. Evo stiže i muž iz spoljnjeg sveta. Umačem jednu ruku u varikinu, drugu u alkohol ne bih li ga zagrlila, a onda veštim pokretom nindže strgnula jaknu s leđa. Da je iznesem da se luftira, šta ste mislili. Onda ulazim u mod Horejšio Kejn CSI Majami, te pratim mesta u stanu koja je muž dodirnuo pre pranja ruku i obavljam sanitarnu inspekciju. Najzad, šaljem svojim đacima video poruku. Traje neočekivano dugo, možda zato što sam zalepila dva puta jedno isto. Nema veze, ko da to neko sluša.
Šta hoću da vam kažem? Nijedan simptom danas nisam imala. Malo mi nešto oda po glavi, ali nebitno.