Šta je za ručak?

,,Imate li štogod za jelo?”, to su reči koje vaskrsli Isus govori svojim učenicima u odlomku Jevanđelja koje se danas čita. Ja nisam čitalac koji pamti detalje, tako mi hladnih tabana Eme Bovari, ali ko je šta kad jeo, to mi se nekako uvek urezivalo. I kad učenici ponude Gospodu parče ribe i malo meda iz saća, to je za mene jedno od najlirskijih, najsimboličnijih i najživotnijih mesta u Svetom pismu.
Dakle, važno je šta imate za spasovdanski ručak, ko zna ko može da navrati pa da vas priupita. Mi smo, recimo, imali čorbu od povrća, čobansku pitu i mrvičasti kolač s jabukama, al kad bi nam došao neki bitniji gost, ja bih rekla potaž, šepards paj i hambl krambl. Što se pića tiče, tu nismo izvodili besne gliste, reko je doktor Nestorović da su za imunitet važne lokalne voćke, a ne manga i papaje, te se stoga mi držimo lokalnih pivovara, kako u zemlji, tako i u rasejanju. Srećan praznik.