Burž Kalifa

Zna se šta je leto svakom našem detetu koje ovde živi, čak i ako se ovde rodilo i obišlo pola sveta do desete godine. Leto je kad odeš u Srbiju. Tamo budeš sa bakom, dedom, rođacima, tamo imaš kuče i društvo s kojim galamiš do ponoći. Ovo leto nije bilo leto za ogromnu većinu te dece, jer im je zemlja dospela na crvenu listu par dana pre početka raspusta i sišla s nje, ko za baksuz, par dana nakon kraja raspusta. Moji đaci zato, uglavnom, nerado pričaju o ovom letu. Da im skrenem misli, batalila sam doživljaje s letnjeg raspusta i dala im da pišu o svom putovanju iz snova. Gde god hoće, koliko god hoće, šta god hoće tamo, to da mi napišu. Čitam juče prvu rečenicu jednog sastava.
,,Ja b voljela ić u Dubaj.”
Pozovem je i pitam, da budem sigurna.
,,Gde bi ti, u Dubai?”
,,Ama, u Doboj!”