In the Army Now

Đaci petaci uče o Starom Rimu. Pred kontrolni sledeće nedelje imali su juče očiglednu nastavu. Moja petakinja je krenula smorena misleći da će je mlatiti po muzejima i iskopinama. Do večeri je poželela da je dan provela među vitrinama, sa finim kustosom u somoćankama i kariranoj košulji. Ništa od toga. Stigli su na neku livadu. Tu im je komandant pobacao toge, koplja i štitove i dao pola minuta da se spreme. Nakon toga im je rekao da ne liče ni na šta. Izveo je jednog dobrovoljca, zategnuo mu pojas i pitao da li boli. Nakon što je ovaj rekao ne, komandant je odvratio: šteta. Onda su se nasmejali. Pa su morali da urade 10 sklekova. Onda im je rekao da je to vojska i da moraju da ga slušaju čak i ako kaže da je na krovu roze slon. Šta je na krovu? Roze slon! Ko ste vi? Legionari! Onda su vežbali poteze kopljem, ajns cvaj draj. E potom je došao red na formacije. Prekrili su se kopljima i zbili se u obliku kornjače. Pa su ih učiteljica i instruktor gađali kopljima. Najbolje je prošla jedna mala koju su odmah dobili u glavu, ona je mogla posle da gađa s njima. Ostali su bili izubijani po nogama i rukama a od privilegija ništa. Posle još par sati intenzivnih fizičkih vežbi, pustili su ih da pojedu sendviče. Ne znam da li sam pomenula, sve se dešava po kiši, na desetak stepeni. Posle u voz, pa kući. Da vidite kako su se posle večere i paracetamola rado prihvatili knjige. Kako i ne bi. Sledeća lekcija su gladijatori, bolje da naštrebaju iz udžbenika.